Najtipičniji predstavnik islamskog graditeljstva u Novom Pazaru je Isa-begov hamam, građevina profanog, javnog karaktera, građena pod znatnim uticajem religije i običaja. On je prvenstveno funkcionalna, ali i dekorativna i monumentalna građevina. Nalazi se u neposrednoj blizini Novopazarske tvrđave, na desnoj obali Raške. Sa severne strane zaklonjen je Arap-džamijom, a sa zapadne, prema ulici 1. Maja, nizom naknadno prizidanih zanatskotrgovačkih radnji. Sa istočne strane hamama, do sredine 20. veka, nalazila se pijaca. Hamam je podigao osnivač Novog Pazara, Isabeg Ishaković, ali nema pisanih podataka da li je hamam sagrađen još za života Isa-bega, tj. pre 1470. godine, ili posle njegove smrti. U svakom slučaju to se desilo pre 1489. godine, kada se Isa-begov hamam u Novom Pazaru prvi put pominje. Isa-begov hamam je monumentalna građevina, dimenzija 23 x 26 m, koja spada među najstarije i najznačajnije spomenike, a u isto vreme i najlepše gradjevine ove vrste u našoj zemlji. Kao i mnogi drugi i on pripada grupi dvostrukih hamama, masivnim zidom podeljenih na dva dela: muški i ženski koji se sastoje od više prostorija. Kao kod svih većih hamama, tako i kod novopazarskog, prvo se stupa u šadrvan, prostoriju približno kvadratne osnove, koji ima funkciju čekaonice i svlačionice. Šadrvan Isa-begovog hamama je naknadno prizidan, a zidovi su mu prislonjeni uz zidove hamama. Nad šadrvanom muškog dela krovna konstrukcija je porušena, dok nad ženskim postoji obična drvena konstrukcija krova na dve vode. I ovaj šedrvan je verovatno imao prizemlje, gde se uz kafu čekao red za kupanje i sprat gde su bile svlačionice.
Osnova prvobitnog dela hamama predstavlja logičan sklop prostorija namenjenih osnovnim funkcijama koje su se u njima obavljale. Sve ove prostorije leže na hipokaustu koji je neposredno povezan sa ložištem, tako da je temperatura u njima bila osetno viša nego u šadrvanu. Prva prostorija u koju se iz šadrvana ulazi je kapaluk, prostorija za odmor posle kupanja, a zimi je služio kao svlačionica jer je bio topliji nego šadrvan. Kapaluk ženskog dela hamama je prostraniji, jer su se žene u okupljale u njemu, umesto u šadrvanu. Tu su sedele i razgovarale, pile kafu. Francuski putopisci navode da su imućnije Turkinje išle sa velikom pompom u hamam, koristeći priliku da prikažu svoje bogatstvo i lepe haljine. Iz kapaluka se prelazilo u jedno predvorje koje se naziva mejdan. Posle šadrvana to je najveća prostorija u hamamu i njegova funkcija je višestruka: u njemu se čekalo ako su prostorije za kupanje zauzete, vršila se masaža, a moglo se i kupati koristeći se toplom i hladnom vodom iz slavina. Jednom rečju mejdan je bio neka vrsta kozmetičkog salona. Iz mejdana se ulazilo u tri prostorije za kupanje, halvate. Svi halvati novopazarskog hamama su kvadratne osnove i pokriveni kupolama. U oba dela hamama po jedan halvat je jednim polukružno završenim otvorom, u vidu prozora, povezan sa prostorijom u kojoj se grejala voda, tj. sa ,,vrućim” halvatom.
Hamam se izdavao pod zakup od strane mutevelija — tutora vakufskog, a od 1912. godine od strane Vakufskog odbora, kome je Hamam pripadao. Cena kupanja nije bila određena, već su kupači plaćali za kupanje po svom nahođenju. Odmah posle kupanja svakom kupaču bi se prinosio čaj i cigareta. To nije posebno naplaćivano, već zajedno sa kupanjem. Hamam je prestao sa radom tridesetih godina 20. veka. Putnici sa Zapada koji su 16. i 17. veku putovali kroz naše krajeve bili su oduševljeni hamamima, opisivali su, kako same objekte, tako i dešavanja u njima. Zaključivali su da je kupanje lek, ali su zamerali Turcima što se kupaju više od jednom mesečno. Novopazarski hamam znatno izlazi iz okvira lokalne vrednosti i značaja. Njegova vrednost je i u širim razmerama znatna, jer ni u drugim krajevima naše zemlje ovakvi objekti nisu brojni, postoje još samo dva, a među njima je novopazarski najstariji. Krajem 60-ih godina 20. veka hamam je bio u katastrofalnom stanju pa je Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu preduzeo restauratorsko konzervatorske radove, koji su se odvijali od 1969. do 1975. godine. Hamam je bio sasvim oronuo i zapušten, oštećenih kupola, bez krovnog pokrivača, vlažnih i oslabelih zidova, delimično zarastao u korov. Hamam je danas, i nakon navedenih radova, u dosta lošem stanju, bez upotrebne funkcije, ogoljenih kupola i izložen propadanju.
